Uticaj Hattrick-a na stvaran život (HT Vs RL)

Najveći broj svojih HT utakmica pratio sam za svojim radnim stolom, aktivno gledajući u ekran kad su važne utakmice, ili držeći ga u pozadini i proveravajući na pet-šest minuta šta se dešava kad nisu preterano bitne. Međutim, one utakmice koje sam silom prilika pratio u drugačijim okolnostima sam mnogo bolje upamtio, a i te događaje tačno mogu da odredim u dan upravo zato što znam koja se utakmica tad igrala i mogu da pogledam u arhivu i prisetim se. Za ovih sedamnaest godina koliko igram HT živeo sam na mnogim mestima – kod roditelja, u dva iznajmljena stana, u sopstvenoj garsonjeri, kod tasta i tašte i, poslednjih šest godina u svom stanu sa ženom i decom. Iako se na svakom od tih mesta sećam kako je izgledalo praćenje HT sredom i subotom, retko mogu da se setim konkretnih utakmica. U sledećih deset slučajeva tačno se sećam i šta sam radio i koje sam emocije imao, izazvane i Hattrick-om i stvarnim životom.

8.8.2009. (224860615) Ego Patrola – FC Pancevo Eagles 1:3
Te 2009. sam prvi put u četvrtoj ligi i tada mi je to delovalo kao velika stvar i žestoko sam želeo opstanak. Tri kola pre kraja na svom terenu sam jurio pobedu da obezbedim baraž. A to mora da se prati uživo. Ali, avaj, taj vikend je bio u sred letovanja na Zakintosu, hoteli tad još nisu imali besplatan wi-fi, mobilni je bio preksup u romingu i jedina opcija je bila da nađem interent kafe. A jedini internet kafe bio je prepun pijanih Engleza koji su gledali snimak otvaranja sezone Čempionšipa između Midlsbroa i Šefild Junajteda od prethodne večeri, drali se kao nenormalni i povremeno frljali pivske flaše u nasumičnim pravcima. Kad se prisetim toga, tugu zbog poraza u mom HT meču nadomestila je sreća što sam odatle izašao nebiven i nejeӾצn. Te sezone sam opstao zbog drugih povoljnih rezultata, a sad se prisećam da sam i poslednje kolo pratio u internet kafeu, ali ovog puta na Paliću, u pristojnim uslovima i sa pozitivnim ishodom.

19.5.2010. (283372069) Recreativo Lepenica – Ego Patrola 3:4 (ET)
Tada sam već bio stabilan trećeligaš, a prisustvo dva bota u ligi učinilo je opstanak izvesnim, pa sam mogao da se iz sve snage bacim na lični rekord u Kupu. Prva četiri kola sam (uglavnom) lagano prošao, ali u petom me je čekao nezgodan protivnik, a ja sam morao da PIC-ujem, jer ne može neko ozbiljno da se nada uspehu bez ranih PIC-ova. Ta utakmica se pala drugog dana dvodnevne ekskurzije do Tršića, gde sam išao u svojstvu razrednog starešine. Deca su nas cele noći maltretirala, dežurali smo po hodnicima, obilazili sobe i sad smo se mi svetili, tako što smo išli kroz autobus i budili svako dete koje je pokušalo da u putu nadoknadi nespavanje od prošle noći. Posle ručka su se razbudili i ostatak povratka je proticao u treštanju zvučnika i opštem urlanju razdragane dece. A ja sam pokušavao da hvatam internet po brdima Zapadne Srbije, zabrinut što sam u restoranu primetio da na poluvremenu gubim 2:1 od autsajdera. A onda su deca na trenutak zaćutala, kad ih je iznenadio urlik njihovog nastavnika sa podignutim rukama, telefonom u jednoj i u pesnicu stisnute druge.

7.3.2012. (377097489) Arsenal FC Belgrade – Ego Patrola 3:8
Nebitan meč, kao i cela sezona. Ali nedelju dana pre toga sam napustio posao u osnovnoj školi i prešao da predajem studentima i bio sam pun životne energije i vrcavog humora. I pred kraj predavanja sam, nagnut nad laptop, rekao: „Kolege, izvinjavam se samo na trenutak, da proverim šta radim protiv Arsenala.“ U prepunom amfiteatru, od više od sto ljudi niko nije poželeo da pita šta sam pod tim mislio, šta igra Arsenal u sredu u pola dva i kakva veze imam ja sa tim. Kao profesor, imate tu privilegiju da kad ispričate glup vic obično to niko glasno ne primeti.

11.7.2015. (528866015) Naissus Imperators – Ivan Drajzl 1:3
Moj renovirani tim se vratio u treću ligu i sada je trebalo videti imam li, po prvi put, šanse za nešto više. Prvo kolo, odmah gradski derbi protiv Strepte. A ja tog dana selio Escape Room iz Niša za Beograd. Moj drugar Oliver, tada vlasnik kluba Halo, Bing, kako brat, i ja otvorili prvi eskejp u Nišu sa temom razvoja civilizacije kroz epohe, ali posle tri meseca zaključimo da grad nije dovoljno veliki za stalan protok mušterija i iskoristimo ponudu čoveka kojeg smo slučajno upoznali da celu postavku premestimo u Beograd. I nabijem ja u svoj Reno Klio hiljadu stvari. I jedva se nekako parkiram u Kralja Petra, ali mi neki radnici kažu da mogu da ostanem samo petnaest minuta. I ja zapnem da sve ono prenesem iz dva-tri puta, te nabacam i pokačim na sebe sve što je moglo, uključujući spartanski šlem na glavi i ukrasno afričko koplje pod miškom. Neka gospođa me susrela na vratima zgrade i pratila me pogledom, dok nisam zamakao stepenicama na sprat. Tog dana sam se preznojio sto puta, montirajući svu onu skalameriju na zidove, kačeći alke na plafon i tražeći po pairićima koja je šifra od kog katanca. i svakih pet minuta sam pravio pauzu da proverim šta radim protiv Strepte. Kako je sezona počela, tako se i nastavila – terao me pozitivni rendom cele sezone i potpuno nezasluženo sam promovisan u drugu ligu.

31.10.2015. (544101998) FK BMW NBG – Ivan Drajzl 3:2
Otvaranje sezona nakon ove iz prethodne tačke. U drugoj ligi sam, potpuni sam autsajder i rešen da se borim za makar nekoliko bodova. A opet sam u Beogradu – na sajmu knjiga, gde se po prvi put nalazim u ulozi objavljenog autora, ponosan i prestrašen činjenicom da sam na putu do sale prošao pored više bilborda na kojima je moja knjiga. Na štandu me, naravno, niko ne prepoznaje, niko nije došao da se slika sa mnom, niti da mu potpišem primerak. To će se desiti tek sledećih godina, kad nekoliko stotina ljudi, svakakvim sticajima okolnosti, naleti na moju knjigu i pročita je. Ali tog dana se dosađujem pored pulta i utakmica na HT mi odlično dođe da imam čime da se zabavim. Bar do trenutka dok GM-FoxWMB ne počne da me dere i stigne do 3:0 u prvih pola sata. Onda mi se igrač povredi i ja bacim telefon na jaknu i vratim se posmatranju posetilaca štanda, potajno se radujući svaki put kad neko od njih uzme moju knjigu u ruke i pita prodavce o čemu je. Ali ne izdržim. Posle pola sata bacim pogled na telefon i vidim da sam smanjio na 3:2. I taman da se zavučem iza rolapa da aktivno ispratim završnicu, kad se od nekud pojavi gomila dece sa učiteljicom da se slikaju sa piscima. I onda me izvuku iz mog skloništa, gurnu me među onu decu i tako ja tamo stojim, smešeći se glupavo, svestan da niko od te dece nema ni pojma ko sam, ni želje da sazna, ali će se pretvarati da ugode učiteljici. Dok je sve to prošlo i utakmica se završila. Sve ono što mi je rendom dao prethodne sezone, u ovoj je uzeo – izgubio sam trinaest utakmica, od toga pet sa jednim golom razlike.

30.1.2016. (544102045) Ivan Drajzl – FK BMW NBG 1:2
Ista sezona, poslednje kolo. Opraštam se od druge lige, zasluženo, ali sa manje bodova nego što je bilo realno i želim da se oprostim pobedom. A ženim se. Od podneva dočekujem goste, pozdravljam se, slikam se, povremeno proveravam telefon. Pijem. Sve je tog dana bilo super, osim HT – ni MOTS nije bio dovoljan. Ali, pošto kažu da sreća u kocki i ljubavi ne idu zajedno, dobro je što me je izneverila kocka. Bolje da me upropasti FoxWMB nego žena.

20.7.2016. (582759034) Seljak CF – Ivan Drajzl 0:7
Potpuno nevažan meč sekundarnog kupa u sezoni bez ikakvih ambicija. Ali dan pre toga sam postao otac. Celo prethodno popodne sam nazdravljao, kucajući se sa rodbinom i drugarima, celo veče sam okretao telefone i pozivao ljude sa spiska na proslavu, celo jutro sam razvozio piće i hranu za uveče. Tek oko podne sam imao predah i samo sam se skljokao na ležaj da pratim utakmicu. U to vreme smo živeli kod ženinih roditelja, da ima pomoć kad se porodi i da sačekamo da se srede papiri za stan koji kupujemo. Za sve vreme života tamo i strke u životu sa bebom u kući, HT je bio u desetom planu i malo je falilo da prestanem da igram. Ali tog meča protiv Seljaka ću se zauvek sećati.

3.1.2018. (620449868) The Snakers – Ivan Drajzl 2:6
Jeste li se ikad zapitali koliko naših HT kolega je umrlo? Ono, vidiš nije postavio nalog i obraduješ se jer ćeš lagano dobiti utakmicu. Posle nekog vremena vidiš da je prestao da se loguje i pomisliš da mu je HT dosadio. U najvećem broju slučajeva je zaista tako. Ali siguran sam da je u bar desetak slučajeva neko prestao da se loguje zato što više nije među živima. Meč protiv Snakersa mi je bio potpuno nebitan, u sezoni kad sam renovirao tim i jedva prebacivao 100 hatstatsa. Verovatno nisam ni pratio meč. Ali sam izdao nalog. Mogao sam da ga ne izdam i da neko posle nekog vremena primeti da se Drajzl više ne loguje. I pomislili bi da mu je HT dosadio. A ja sam 31. decembra, ranije pomenutim Kliom udario u drvo, polomio tri rebra i, prema rečima policije koja je vršila uviđaj, čudesno preživeo i još čudesnije ostao bez trajnih posledica. Ceo taj slučaj je bio bizaran i zavredeo bi mnogo duži opis no što ovaj tekst dozvoljava. Od tada, svaki put kad vidim da se neko više ne loguje, poželim da je to samo još jedan kome je prosto dosadio HT.

8.11.2019. (651919617) U-20 España – U-20 Srbija 2:4
Kao što rekoh, siguran sam da bi ova lista bila mnogo zanimljivija kad bi se utakmice igrale uveče, kada većina ljudi ima aktivan društveni život, a ne subotom pred ručak. Reprezentacija ima baš takav raspored. Postao sam selektor iz zajebancije, nisam u toj prvoj kampanji obećao ništa, niko ništa nije očekivao, ali sam svakako potajno priželjkivao da iznenadim sve i napravim rezultat. Ali petak uveče je socijalni termin i moja žena je dogovorila odlazak na večeru kod kumova. „Da li si ti normalna?“ – rekao sam. „Ja u petak uveče debitujem kao selektor, a ti očekuješ da propustim utakmicu.“ Samo me je pogledala kao debila. Da skratim priču, i kumovi se sećaju kako sam povremeno skakao za stolom ili trčao u wc. I pitao me kum „Je li kume, jesi li se i ti kladio na Randers?“ Da, da, promrmljao sam, prihvativši socijalno prihvatljiv izgovor za moje ponašanje. Pošto je bilo hladno, sve ostale mečeve sam pratio od kuće, osim gostovanja Maroku, kada sam sedeo pored Deda Mraza, na dodeli paketića kod tašte na poslu, pitajući se ko normalan malu decu okuplja u osam uveče.

9.7.2022. (691919127) FK Studenica – Ivan Drajzl 3:1
Nažalost, nisu sve uspomene lepe. U ovoj sezoni sam se borio za direktan plasman u Super ligu, prvi put u istoriji kluba. Bio mi je potreban remi na gostovanju Studenici i spremao sam se iz sve snage. A onda je moj otac u sredu doživeo moždani udar i ceo dan sam proveo sa njim u bolnici. Rekli su mi da ne smem mnogo da se nadam, jer se ljudi u devedesetoj godini života retko oporavljaju. Dva dana sam se pripremao za najgore, a nadao se da do najgoreg neće doći. U subotu su mi uvalili ispit na master studijama, pa sam sa kolegama morao za Pirot i jedva smo se vratili do pola jedan. Nebo se namračilo, letnji pljusak je dobovao po olucima, žena odvela decu na ručak kod njenih, a ja sam sam pratio utakmicu. Iako me je petnaest minuta delilio od remija, nekako uopšte nisam imao nade u uspeh. Sve vreme sam potajno bio siguran da je samo pitanje trenutka kad ću primiti gol. I tako je i bilo. U ponedeljak ujutru su mi javili iz kliničkog da mi je otac umro.

BONUS
Neću da ovaj tekst završim tužno. Iako šest sezona nisam uspeo da se plasiram u Super ligu, a tim mi je već prestareo, odlučio sam da probam još jednom na silu. I uspelo je. Ta sezona je bila specifična, jer sam najveći broj utakmica pratio na potpuno sumanutim mestima.
Nervni Slon – Ivan Drajzl 3:4 Kod dzukisa na vikendici, sa preko pedeset ljudi, živom muzikom i kišom u naletima.
4. kolo Ivan Drajzl – Djanluidjijev tim 2:2 Na prostoru od parking do bungalova u Uranopolisu, prenoseći stotinu kofera iz kola u sobu i nervirajući se što nisam pobedio, iako sam bio na rubu poraza.
5. kolo Ivan Drajzl – Plavi djavoli 8:0 U kafani Boemi na Dojranu, uz najboljeg šarana kojeg sam ikada jeo i zbog koga planiramo skretanja s puta svaki put kad prolazimo.
6. kolo Bombelka Junajted – Ivan Drajzl 3:3 U nekoj šumi na poluostrvu Bratanov del pored Vlasinskog jezera, jer su žena i drugarica odlučile da baš tad deca moraju u šetnju i branje šumskog voća.
11. kolo Djanluidjijev tim – Ivan drajzl 4:2 U Solunu, tri sata hodanja da se vidi sve, bez interneta i bez preterane želje da pratim utakmicu, jer sam znao da su mi šanse da izbegnem poraz simbolične.
13. kolo mfk faustija – Ivan Drajzl 1:0 U brdima iznad Niške Banje, sve vreme iznerviran, jer mi je odbrana probijena u petom minutu, a remi bi mi doneo titulu.
Baraž Lipin Lad – Ivan Drajzl 2:4 Kod dečjeg frizera, dok se jedno dete šiša, drugo divlja po slaonu, pa se zamene, a napolju pljušti, sastavili se nebo i zemlja. A ja prvi primam gol i dižem ruke od HT.

Link directly to this article (HT-ML, for the forum): [ArticleID=23302]