HT i ljubav u doba korone

Kako je korona promenila moj život iz korena? Kako je stvorila neke nove navike, nove obaveze, kako se rodila ljubav prema Hettriku?

Pa, hajde da pokušamo da zajedno odgonetnemo :)

Beše to Februar 2020. godine. Te godine su se u mom životu dogodile neke korenite promene. Oženih se, promenih državu, životne i radne navike - postadoh gastarbajter najprostije rečeno. Uz sve ove lične prekretnice, nisam mogao ni da slutim da se u stvari bliži dan koji će promeniti naše živote, kada će SZO proglasiti pandemiju, da će nas "zaključati" i da nećemo moći da se slobodno krećemo, da idemo u prodavnice, popijemo piće, pa čak ni da šetamo... (Ovde su u početku i šetališta bila zatvorena.) Ne bih poverovao nikome na reč - da nisam sam doživeo. A ni sada ne verujem da se sve baš tako dešavalo, deluje mi kao ružan san.

Ali da, upravo se to dešava. Mart 2020 - SZO proglašava pandemiju. Panika. Strah. Ograničavanje kretanja. Samo to ograničavanje sloboda budi u meni mnoga pitanja: Da li je ovo moguće ili sanjam? Tek sam došao u obećanu zemlju, oženio se, zamišljao da me čeka posao iz snova. Ali nema veze! Sigurno će se sve brzo završiti, kao i ptičiji i svinjski i svi ostali gripovi i virusi pre ovog najnovijeg.

Prolazi dan, drugi, treći... nedelja... druga, treća... Stvari se zahuktavaju, mi i dalje zatvoreni. Jedino je utešno što su zalihe toalet papira obezbeđene :) Stanovništvo uplašeno (kao i ja), pojavljuju se snimci iz Kine na kojima ljudi padaju nasred ulice, sa opisom "oboleli od korone"... Pored svih dešavanja oko nas, imamo i druge probleme. Brak - nešto novo u našim životima. Već se oseća neki negativni naboj: zatvoreni u stanu, nenaviknuti da provodimo 25 h dnevno jedno pored drugog, od mog posla ništa, njen posao takođe stao, ne sme se napolje... Šta raditi, kako pobeći od problema, kako iskoristiti prekomerno slobodno vreme? Možda pronaći neku razonodu, hobi, zabavu? Kako? Gde? Napolju je i dalje sve zatvoreno: nikakav sport, nikakav kolektivni hobi, druženje... Život je stao.

Tu nastupa moj rođak, prijatelj i mentor, neko ko me je uveo u HT svet, iako je i on relativno nov. (Dugu pauzu je napravio, ali ipak mnogo bolje poznaje materiju od mene.) Kaže: "Hajde da krenemo da igramo HT ponovo!" Igrao sam ga i ja davno, ne znam ni koje godine, ali sigurno pre desetak godina, nešto kratko - bio klinac i smatrao ovo igrom za ne baš inteligentne ljude - i ubrzo prestao. "Dosta Traviana (jos jedna uteha u teškim vremenima) i ostalih gluposti, 'ajmo da igramo Hettrik."

Rekoh: "Hajde, ok, može, ionako imam previše vremena (što počinje da mi smeta, iako nikad u životu nisam bio neki veliki radnik, ali sam bar mogao da skitam gde želim i koliko želim). I tako reših da otvorim nalog. Imena starog kluba se ni ne sećam. E onda je krenula potraga za imenom. Kako sam u to vreme igrao Travian, a sela u Travianu nazivao po spisku najčudnijih naziva sela u Srbiji koji sam izguglao, izdvojio sam par bezobraznih naziva i jedan za mene čudan. Osnovah Prćilovica Utd... i donesmo prvu HT loptu u Prćilovicu :)

Eh, tu tek kreće zaplet. U početku je bilo malo dosadno, nisam baš najbolje razumeo igricu (ne razumem je ni sad, budimo iskreni) pa mi pre svega nije bilo jasno kako neko može da igra ovo godinama - a da tavori u V ligi?! Pa majku mu, ugasio bih nalog. Vremenom sam počeo da menjam mišljenje i shvatio da je građenje tima ipak dugoročan proces, stvaranje zlatne generacije. Onda sam upoznao ljude sa različitim ciljevima i razmišljanjima: neko igra isključivo kako bi bio koristan reprezentaciji, neko samo skuplja novac bez nekog cilja, neko igra isključivo sa poniklim igračima... Razne se tu politike i mišljenja sudaraju. Svako ima svoj užitak, što i jeste draž. I tako, malo pomalo, HT se uvukao u moj svakodnevni život. Ne može proći dan bez njega. Nezamislivo je da mi stigne poruka ili notifikacija, a da je odmah ne pogledam, tako da bih smeo da kažem da polako postajem zavistan.

Vreme prolazi, a sa vremenom i korona polako postaje deo našeg svakodnevnog života: vakcine su pronađene, kovid postaje blaža bolest, mere se postepeno ukidaju... Ali... HT ipak ostaje tu. Moj rođak, prijatelj i mentor zbog koga sam zapravo počeo da igram mi poklanja tri meseca zlatnog suportera. Šta je sad to, majku mu? Šta će mi to? Ali hajde... Počinjemo da pričamo o dostignućima koja su mi u početku bila skroz, ali skroz nezanimljiva. Opa, pazi ti ta dostignuća, vidi ove koji imaju toliko bodova, vau koji prestiž, zanimljivo je zapravo... Još jedna sjajna stvar u igrici. Dostigoh neki broj poena, ali sad već jasno vidim: kako bi stigao i prestigao neke menadžere koji ovo dugo igraju - ipak je potreban dugi niz godina, naravno. Međutim, kako sam se pronašao u igrici, vidim sebe do penzije ovde, ako zdravlje posluži :) Mada... nikad se ne zna, nećemo toliko daleko u buducnost da se zagledamo. Onda već sledeće: otkrivamo draž prikupljanja zastavica. Čoveče! Kao strastveni kolekcionar mnogih nebitnih stvari u životu (novina, paklica od cigareta, poštanskih markica, Hard Rock kafe majica), shvatam da meni rezultati u ovoj igrici nisu bitni. Mogao bih samo da igram zbog dostignuća i zastavica :) I tako, počesmo da prikupljamo i zastavice. Uplatih po prvi put sam sebi suporter, doduše zlatni, ali za početak je dovoljno. Sa novim suporterom ću verovatno naći još neke nove draži HT-a. Omladinska akademija? Ma glupost! Ali čekaj, hajde da prilagodim trening ovom malom... Vidi, može se prodati za par miliona. Nego nije ni to rešenje. Može se graditi zlatna generacija oko njega. Kakav li je to tek osećaj, stvoriti zlatnu generaciju oko igrača iz sopstevene skole? I sada već, evo, jedva čekam izveštaj posle svakog treninga omladinaca.

Napokon, iz razgovora sa iskusnijim kolegama izgradih sebi viziju i stvorih duguročni plan vezan za rezultate i stvaranje tima u budućnosti, štednju novca i žrtvovanje trenutnih rezultata zarad nekih dugoročnih ciljeva i bitnijih rezultata. E o tome ću pisati - kada ih postignem :)

Znate, taj osećaj kada dođe četvrtak i izveštaj sa treninga seniora - to jednostavno treba doživeti!

Link directly to this article (HT-ML, for the forum): [ArticleID=22881]