Početak i put do SL

Vraćam se u 2012. godinu...

Septembar mesec, tačnije 8. Marinkova Bara. Čudna kuća okružena svakojakim komšilukom sa stanom u potkrovlju. Dva brata iz Pirota, kolega sa faksa, jedno čudno stvorenje (čije ime neću spominjati) i ja. Jedan od braće iz Pirota uključuje stari Asus (sećam se nema na tastaturi slovo L) i otvara neki sajt sav u zelenom. Na tom sajtu zelene boje drugi brat (inače takođe kolega sa faksa) je često provodio vreme, što meni nikada nije bilo jasno. Šta mu je tu tako interesantno? Upitah prvog brata šta je, u stvari, to zelenilo? I tada je objašnjenje potrajalo bar dva i po sata. Sport sam, inače, pratio i dan danas pratim - tako da mi priča beše interesantna. Objasni meni prvi brat da je to menadžer u kom je vreme realno i da treba puno vremena i strpljenja do značajnijih rezultata. Ja pitah odmah za sistem liga i šta je sve moguće osvojiti. On mi reče kup i superligu (kao najbitnije i jedine prave). Rekoh braći da ću za tri godine doći do Superlige, oni ustvrdiše da je to nemoguće. I tako krenuh sa igrom u kojoj mi braća postaše mentori, posebno onaj prvi :)

Posle par meseci otvorih omladinsku akademiju i tu prava priča počinje. Imadoh sreće da izvučem par dobrih omladinaca koji su bili (i dalje su, mada na zalasku karijere) kostur naše ekipe. Upornim treningom odbrane, pa zatim pleja krenuše sve ozbiljnije ocene. Vremenom i ja počeh da u slobodno vreme provodim sate sa zelenim ekranom. Jednom prilikom, 2015. godine, upita me kolega sa faksa šta je tu tako interesantno. Ponovih priču koju sam čuo od prvog brata 2012. godine, pa i on krenu mojim stopama. U približno isto vreme braća rasprodaše svoje timove i krenuše ispočetka.

Može se slobodno reći "onako lagano" i uz pomalo sreće dođoh do druge lige. Tu su Bavarci kampovali i čekali priliku pune tri godine, pre svega zahvaljujući Pablu (971938) i Kampu (8392828) sa njihovim prejakim Mongolima i Brđanima. U HT sezoni 53 kao grom iz vedra neba dođe pehar Kupa Srbije u naše vitrine, dade nam dodatno samopouzdanje i naoruža nas strpljenjem. Najzad, Mongoli odoše u SL, Brđani ostariše i rasturiše se po kojekakvim stranim brdima, a za nas Bavarce otvoriše se vrata Superlige. Potrajalo je 7 godina, braća su zaista bila u pravu.

Eto, reših da za svoj prvi članak u HT štampi ukratko opišem svoj put od samih početaka do Superlige. Borićemo se, kao i uvek, iako nemamo prevelikih šansi. Glavni cilj nam je da u SL dočekamo pomenute aktere priče, sada i velike prijatelje: prvog brata Dzukisa (3913427), drugog brata Dvdroma (3476856) i kolegu sa faksa Acukralja (12024215), pa da petkom uz pivo raspravljamo ko će koga sutra nadmudriti u SL. (Ono čudno stvorenje sa početka priče će verovatno biti sa nama, gde je pivo - tu je i ono :))

P.S. Realno, kao i svi sportisti, potajno, negde u dubini kore malog mozga, nadamo se i ove sezone - nemogućem :)

P.P.S. Nadamo se, takođe, da sledeće saopštenje neće biti za 7 godina :)

Link directly to this article (HT-ML, for the forum): [ArticleID=21331]